Bože pravde

Bože pravde (kyrilliska: Боже правде - Rättvisans Gud) är Serbiens och Republika Srpskas nationalsång. Den skrevs 1872 av Davorin Jenko (musik) och Jovan Đorđević (text).

Innehåll

1 Text
- 1.1 Serbiska
- 1.2 Engelska
2 Referenser
- 2.1 Noter
3 Externa länkar

Text[redigera | redigera wikitext]

Serbiska[redigera | redigera wikitext]

Боже правде, ти што спасе од пропасти досад нас, чуј и одсад наше гласе и од сад нам буди спас. Моћном руком води, брани будућности српске брод, Боже спаси, Боже храни, српске земље, српски род!Сложи српску браћу драгу на свак дичан славан рад, слога биће пораз врагу а најјачи српству град.Нек на српској блиста грани братске слоге златан плод, Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род!Нек на српско ведро чело твог не падне гнева гром Благослови Србу село поље, њиву, град и дом!Кад наступе борбе дани к' победи му води ход Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род!Из мрачнога сину гроба српске славе нови сјај настало је ново доба Нову срећу, Боже дај!Отаџбину српску брани пет вековне борбе плод Боже спаси, Боже брани моли ти се српски род!^[1]

Engelska[redigera | redigera wikitext]

God of Justice; Thou who saved uswhen in deepest bondage cast, Hear Thy Serbian children's voices, Be our help as in the past .With Thy mighty hand sustain us, Still our rugged pathway trace; God, our hope; protect and cherishSerbian lands and Serbian race! Bind in closest links our kindredTeach the love that will not fail, May the loathed fiend of discordNever in our ranks prevail. Let the golden fruits of union Our young tree of freedom grace; God, our Master! guide and prosper Serbian lands and Serbian race! Lord! Avert from us Thy vengeance, Thunder of Thy dreaded ire; Bless each Serbian town and hamlet, Mountain, meadow, heart and spire. When our host goes forth to battle. Death or victory to embrace - God of armies! be our leader. Strengthen then the Serbian race! On our sepulchre of ages. Breaks the resurrection morn. From the slough of direst slavery. Serbia anew is born. Through five hundred years of duranceWe have knelt before Thy face. All our kin, O God! deliver. Thus entreats the Serbian race!^[1]